Ne znam kako bih ti rekla....

pročitaj cijeli članak      Srijeda, 14. Novembar 2007. 14:49

... Odmaram svoje staračko telo na na"scaron;em krevetu. Pokrila sam se onom starom, pohabanom dekom. Na njoj je jelen, imam je jo"scaron; iz detnjstva. Kad me tresa ova groznica, zavučem se pod nju da ogrejem du"scaron;u nekim toplim mislima. Miris je isti, sa čim god da je operem, vratim mi bezbrižne boje u oči, ali samo za kratko. Boli me, nemoj da mi steže"scaron; ruku. Koliko sam te puta molila da me pročita"scaron;, koliko sam ti puta na sav glas sricala svoju nutrinu i opet ni"scaron;ta. Praznina para tvoj pogled. Nije trebalo da bude ovako, razume"scaron;? Nisam se rodila za ovo. Ja hoću i moram da odem, ovako ću umreti a neću saznati "scaron;ta je sreća i "scaron;ta je ljubav. Neću da umrem, molim te, pusti me da živim. Pomozi mi da spakujem svoj život i odnesi ga do žutog auta. I nemoj se pozdravljati samnom. Mi smo se odavno rastali, ovo je samo korak vi"scaron;e ka zaboravu. Nije tačno da te nisam volela. Jesam, borila sam se za svaku reč, klečala pred tobom i krpila ti rane, povijala te kao bespomoćnog dečaka. Za uzvrat nisam tražila ni"scaron;ta sem onog "scaron;to svakoj od nas pripada a to je po"scaron;tovanje i ljubav... Malo li je? Čujem te kako di"scaron;e"scaron; i znam da me ne razume"scaron;. Dlanovi su ti hladni i nisu vi"scaron;e moji. Odavno. Prepoznajem samo obrise jednog davnog čoveka, koji me je bez pitanja uzeo i otrgao me od du"scaron;e. Nikad nisam umela da se branim, valjda zato ne umem ni da napadam. Sa sobom nosim zavežljaj svojih knjiga i moje jedino i najvoljenije seme. To je jedino dobro od nas... Sve ostalo je ta"scaron;tina i laž, maske srasle sa licem. Neću vi"scaron;e da se trzam kad ti čujem korake. Ne mogu vi"scaron;e da slu"scaron;am kako me laže"scaron;. Ne smem da srozavam sebe toliko duboko, i ovo je previ"scaron;e. Zato me pusti, bar je"scaron; jednom, da odremam na ovom na"scaron;em krevetu i odmorim se pred put. Ne pokrivaj mi noge i nemoj misliti da sam opet ona stara.... A kad zaplivam mojom Rekom, taman i da potonem i udavim se u njoj, bar ću umreti srećna od ljubavi i znaću da nisam uzalud živela. Eto, ipak nisu svi isti.... Možda ču tako mrtva od pro"scaron;losti i živa od ljubavi ponovo zavoleti neka buduća proleća, a možda ću sasvim da umrem i ostanem sama... Na svet sam dosao sličan ljudima koji na srcu nemaju ljusku. I sve sam menjao u grudima za jednu pesmu dobru i ljudsku. U nebo sam se sunovratio. Sa svima sam se vlažno ljubio. I kome treba, neznost vratio. I kome treba, bol izgubio. Sta sam to imao od života? Nečiju kosu... Nečiju ruku... I jedno srce ustreptalo. I dva-tri osmeha tiha i prosta. Sve je to ponekad tako malo. Sve je to, videće"scaron;, sasvim dosta. Mika Antic

Tagovi: blog  priče 
Izvor vijesti: Emilija Kovacev

Vezani članci

Unela bih naslov posta, ali ne znam kako da ga naslovim

Znam da više ništa ne znam....

Dobro jutro, rekla je mila....

I JA ZNAM TO...

Bio je veoma plemenit, ali bih rekla da je to sakrivao kao neko ko se stidi što ima prednost pred drugima. Nikada nije uradio ništa što bi pokazalo kakav je, a najlepše stvari je činio tiho, sa stidom, u potaji...

Kako se voli...

Komentari