Jutro

pročitaj cijeli članak      Srijeda, 6. Februar 2008. 10:25

Zimski rasput, neke davne devedesete. Čekala sam tatu da se vrati iz treće smene. Negde oko pola 7 ujutru za"scaron;kripi zelena kapija. Zavri"scaron;ti na -25, vidim njega u ogromnoj, maslinastoj jakni, kako jedva drži korman od bicikla onim vojničkim rukavicama samo sa palcem i kažiprstom. Na glavi mu kapa koju je mama i"scaron;trikala ( a svake zime je "scaron;trikala novu ), sa duplim rubom na čelu da čuva sinuse, a preko te kape kapuljača. Znam "scaron;ta sledi. Čujem vrata od podruma, odnosi biciklo, izlazi, zatvara, trese sneg sa cipela ispred vrata i ulazi unutra. Jo"scaron; onako u pidžami i topla, bacam se na njega. Priljubljuje svoj ljubičasti obraz na moj i dobro me protrlja bradom: - Idi tati stavi kafu dok se raspremi. I ja srećna odlazim da mu stavim kafu i postavim sto za doručak. - Jesi navukla pape? Čujem iz hodnika. - Jesam, jesam, i žurno ih tražim ispod stola.... Tog jutra kapija nije za"scaron;kripala u pola 7. Osećala sam, kao "scaron;to i danas umem da predosetim, da ne"scaron;to nije kako treba. Već sam se i obukla i postavila sto i stavila džezvu na hladnu ringlu. Kad budem čula kapiju, mislila sam, okrenuću prekidač, ali kapija nikako da za"scaron;kripi. Sedela sam i gledala jutarnji program na RTV1."nbsp; Negde oko crtanog filma ( trebalo bi da je bilo 7.10 ) začula sam kapiju i u dva skoka bila kod vrata. Tata je "scaron;epao, a kolega, dva puta manji od njega koji ga je zvao Radule ( a tata to mrzeo iz dubine du"scaron;e ) ga je, podvučen pod njegov levi pazuh vodio. - Tata.... zamucala sam. Tata je ćutao sa zgrčenim licem od bola a kolega mi je objasnio da je odleteo sa bicikla u jarak pored puta. Kako je put bio zamrznut a bio polumrak, tata je naleteo na ne"scaron;to, udario o to, odleteo u jarak a biciklo na drugi kraj puta. Kolega i tata su u"scaron;li obuveni u dnevnu sobu. Spustio je tatu na krevet a mene pozdravio i oti"scaron;ao po biciklo. - Radule idem po mercedesa, ostaviću ga dole. Klimnuo je glavom. Drhatala sam, ne"scaron;to od hladnoće koje su uneli sa sobom a ne"scaron;to od straha. Uključila sam ringlu za kafu. - Nemoj sine, otići ću da legnem. Umoran sam. Pomogla sam mu da skine cipele ( ogromne cokule ), jaknu i kapu. Nije mi dao da mu pomognem da ode do kreveta. Strovalio se svom težinom i pravio se da spava. Satima. Plakala sam dok sam sklanjala njegove stvari. U mojom mislima sam ga već sahranila. Kačeći njegovu jaknu na čiviluk, stavljajući "scaron;al u kapu, pomislila sam na tu stra"scaron;nu činjenicu da ga nema vi"scaron;e. U to ime straha od gubitka, to prepodne sam provela zureći u njegova velika leđa. Povremeno sam videla kako mu se leđa tresu i kako traži rukom maramicu po džepu. Nisam reagovala na to. Moj tata nikad ne plače i nikad se ničega ne pla"scaron;i. Njemu je sve to od hladnoće. xxx Jutros zvoni telefon. Javljam se bunovna: - Hoćel' sine ta kafa? - Hoće tata samo da dođem sebi. - Zna"scaron; "scaron;ta sam odlučio? - Ne znam, "scaron;ta? - Ja ću svojoj unuci kupiti bicikl sa pomoćnim"nbsp; točkovima, a ti se ljuti, ba"scaron; me briga. Takav je bio i ostao. Tvrdogla, ćudljiv, nekad nesno grub i sebičan, a nekad topao kao sunce.

Tagovi: blog  priče 
Izvor vijesti: Emilija Kovacev

Vezani članci

Jutro

JUTRO

Jutro

Dobro jutro

Dobro jutro

Dobro jutro džezeri

Komentari