*

pročitaj cijeli članak      Subota, 12. Juli 2008. 22:17

Predamnom jedno lepo, crveno parče lubenice. Podalje od lubenice muva. Zalutala u urbanom svetu. Ni da"scaron;ka vetra. Ti"scaron;ina. Moj život je ponovno obojen. Boja je malo stara i pomalo vonja, ali sam čula da čudesni razređivač ljubavi, odagna godine, sumnje i strahove. Ovako je lak"scaron;e, govorim sebi. Ovako je bolje. Dodirujem poznatu ruku i osećam isti miris. Prolaze mi fle"scaron;evi sećanja. Sva mesta koja smo zajedno posetili: ispratili zajedničke priljatelje u večnost, dočekali moje dete na svet. Ispratili smo mnogo kružnih tokova univerzuma. Zajedno smo gladovali i smi"scaron;ljali "scaron;ta se može napravati od pola struka praziluka, malo ulja, začina i pola kese makarona. Predeverali smo mnogo toga. Često sam se osećala kao budala. Zar se neko rodi da uvek daje vi"scaron;e? Ima li onih koji daju istom merom? Možda, ne znam. Ma kako ludo zvučalo, rame koje miri"scaron;e na more je "quot;ono"quot; rame. Biću iskrena: leptirića name. Ni"scaron;ta mi ne lepr"scaron;a po stomaku, ali mi je pogled staložen i ruka mi vi"scaron;e ne drhti. Ne poskače mi srce u strahu da će stati. Srećna sam. Jedan deo mene će zauvek biti tužan, ali onako, detinje i radoznalo. Nikada, znam, to je odrednica moje tuge. Tako je trebalo biti. Otrcano, nefer, istro"scaron;eno, već viđeno, već pročitano. Već se čulo za to, ali to je samo moje. Ni sa kim to vi"scaron;e neću deliti. Ostaće mi, možda, kao materijal za jednu sasvim žensku knjigu u kojoj će se verovatno prepoznati jo"scaron; mnoge žene. "Scaron;mrc. Žao mi je. Do"scaron;ao je dan izbora i izabrala sam. Stojim s obe noge na vrelo tle. Ostaju tragovi pra"scaron;ine onoga... Ma ne, neću vi"scaron;e o tome. Otvorila sam novo, sasvim novo poglavlje. Staro sam pohranila u najtamniji deo sebe, da te čuvam od radoznalih očiju... Vidi"scaron;, i dalje sve zvuči isto... Verujem u promene, a ne volim ih. Neke su neminovne... Zato idi s mirom i ne osvrći se vi"scaron;e. Neću ni ja.

Tagovi: blog  priče 
Izvor vijesti: Emilija Kovacev

Komentari